U hodnicima nase duse

Davno sam prestao voleti.I onda,kada sam voleo,uvek sam iz nekih svojih neobjasnjivih razloga okretao se i odlazio...bez previse objasnjenja.Ponekad,cini mi se,imam osecaj da sam izgubio smisao,znacenje reci voleti.Pre nego sto si se ti pojavila,u meni nije postojao nijedan trag osecanja.Znas... to je onaj osecaj kada nista ne moze da te zaboli,razocara,usreci, nasmeje...nista...samo jedna svakodnevnica...jedan lavitint bez izlaza.A onda sam osetio da ova senka zna da dise jer si probudila svaku poru moga bica.Poceo sam ponovo da cujem otkucaje svoga srca.Osecao sam glad,zedj,strast,pozudu...LJUBAV.
Pojavila si se niotkuda.Cini mi se da je posle par susreta proradila bujica osecanja koja se nisu mogla sakriti.Secam se da sam ti samo prisao i poljubio te,osetio sam zelju za tvojim toplim usnama...nisam slusao razum,pustio sam srcu na volju.Zavoleo sam te a da toga nisam ni bio svestan.Mislio sam da,kada smo zajedno, cinimo onu pravu idealnu celinu.I dok ti ovo pisem razmisljam samo o onom nasem mestu,gde smo se trudili da budemo koliko toliko razumni.Ali...u pojedinim trenucima car i opojnost ljubavi cine svoje.Zaboravljamo se i ponasali se kao klinci...Bez obzira na sve,lepo nam je i srecan sam u tim trenucima provedenim sa tobom.Osecao sam se spokojnim i mirnim.Kazu samo se jednom voli,sve druge ljubavi su laz.Ne znam za to ali ono sto sam

osecao i sto i sad osecam prema tebi je zaista ljubav onakva kakva treba da izgleda mom srcu.
Ali...lepe stvari,na zalost,ne traju dugo...barem ne u nasoj prici.Razisli smo se jer nismo pustili jedno drugo u nase tamne vilajete.U hodnike nase duse gde krijemo sva ona nasa cudovista koje smo tamo poslali i sakrili ih umesto da im pokazemo kakav bi nas svet mogao da bude bez njih.I opet lutam...ali ovaj put,znam da mogu voleti.Kako?Pa...ja sam moja cudovista pustio napolje,da nastave dalje,ali bez mene ovaj put a prazninu popunio s tobom... jos nisam prestao da te volim i necu dok ponovo ne upoznam neke druge usne dovoljno vrele,druge oci dovoljno duboke da nestanem u njima...