Opet jurim nekim nepoznatim stazama snova,lud,sasav...svoj.Ma ceo Beskraj cu da zgrabim, samo kad mi se hoce i moze. Lude su moje noci u osami...i nocas je tako.Sirim ruke do meseca,do Zvezda,ma celo Nebo cu da zgrabim u jednom dahu. Tako mi doslo...mislim se,nece dugo pa hajde da se pokrenem.Sirim ruke, sve zelje kupim na jedno mesto i saljem ih Gospodu na uslisenje. I nocas me obuzela ta silna vera da doci ce neka Svetlost u ovoj tami koja ovu noc ispunjava.Snovi mi posustaju i oni izmicu nekud u zaborav...A ne volim zaborav...tamo sve svoje pogubim, pa nikako da vratim...Zato sam ruke celom Svemiru rasirio, celog sebe dao nekom vremenu sto mora doci, da me pokupi i udene u sebe, pa da zajedno trajemo u Beskraju...

Dolazim

Intuicija.
Stomak.
Sve žetone stavljam na intuiciju. Rulet se okreće. Ruski rulet. Brišem sumnju.
Požuda. Sex. Napaljen. Želim samo jedno. Suviše lepljivo i sočno. Suviše toplo i vlažno. Suviše sokova. Mozak u zastoju. Oči upijaju. Čula na maksimumu. Eksplozija. Orgazam pre orgazma. Tresem se i padam. Udovi ukočeni. Pogled izgubljen. Srce udara. Vilica opuštena. Jedan dodir i sve opet počinje. Uhvati orgazam. Zaustavi ga. Neka traje večno. Ne izlazi mi se. Tu bih ostao do kraja. Tu gde smo spojeni. Pališ me namerno. Želiš me. Želiš još. Miris tvoj i moj. Naš miris. Okrećemo se i sve se okreće. Hoću te sa svih strana.
Pohotna si i bezobrazna. Postaješ još perverznija. Uvijaš se i tako si mazna. Predeš. Šta te toliko pali. Šta te je uzbudilo. Ništa nije bitno. Ovo je sad i mi smo sad. Životinjski nagon je za druge. Rajska deca. Rajska ljubav. Rajski seks. Svila oko nas. Francuske pesme. Francuski. Pariz.
Ustajem i sipam nam šampanjac. Lagano prinosiš čašu ustima. Stavljaš jezik u čašu i počinješ da kupiš penušave mehuriće. Držiš ih lagano na usnama. Držiš ih u ustima. Puštaš da ti klize niz grlo i gutaš ga.
Hvatam te za ruke i podižem te. Gola si. Jedra si. Topla si. Moja si. Totalno si prepuštena. Kažeš mi: "Tvoja sam. Radi mi šta hoćeš". Ne znam gde ću pre da te uhvatim. Da te osetim. Hoću da te osetim. Telima da se spojimo. Da udjemo jedno u drugo. Prinosim te k sebi. Dolaziš kao žrtva, kojoj će uskoro da puste krv. Mirna kao jagnje. Oči su ti staklaste. Svetlucaju nekim izgubljenim sjajem. Gledaš kroz mene. Drogirana ili hipnotisana. Strast. Krv skroz u stomaku. Grudi ti pulsiraju. Osećaš ga. Želiš ga. "Da, može. Ali uzmi ga sama". Kao rasna ždrebica skačeš. I polako ga uzimaš. Kao da će svakog časa nestati skroz u tebi. Lagano se pomeraš i mozak mi pomeraš. Skroz je osećam. Skroz ga osećaš. Zabacuješ glavu. I sve je stalo. Vreme je stalo.
Budiš se. Posteljina zgužvana. Mokra si skroz. Mene nema.
Doćiću ti i sutra u snovima. Znaj, ja sam tvoj Wuk.

Tu noć...

...Tu noć sam plesao na molitvama onih čije reči nisu bile važne
i čija su lica postale slike nikada upoznatih slikara.
Tu noć sam sanjao svet bez vremena i čekao nepostojeći trenutak,
postao sam stranac izgubljen u ničemu,zapleten u vlastitim mislima...‎tu noć sam stavio upornost na kocku i izgubio njezin smisao,
upoznao sam mržnju duboko u sebi i sa osmehom joj pružio ruku.
Tu noć su me gazili pogledi neznanaca dok sam ležao pod nebom opijen od svega.
Tu noć sam držao sudbinu za ruku,Tu noć sam upoznao Sebe....

NESPOKOJ

U svojoj sam tisini.Svojoj samoci.Ovoga trenutka,casa koju drzim u ruci,jedini mi je verni prijatelj.Osluskujem kako vetar sumi,osluskujem kako lisce sapuce i cujem ritam iz daljine...cujem muziku.
Zasto mi se sreca ruga,lomi me noc bez sna...ko zna koja po redu.Vise im ne znam ni broja.
Palim jos jednu cigaretu,koja polako dogoreva.Jeza i hladnoca.Cekam da me spasis bolni zivote od ovoga nespokoja.

Zena

Zena je,naucnim recnikom,zenka homo sapiensa.Obicnim recnikom,neizrecivo i neopisivo stvorenje.Naizgled krhke gradje,a stameno i snazno stvorenje koje se moze nositi sa svim nedacama ovoga sveta.Stvorena da da zivot.Inspiracija za tone knjiga o njima,nesretnim ljubavima,sretnim ljubavima...ratovi su se vodili zbog tih divnih stvorenja,dvoboji vodjeni zarad odbrane njene casti...na neki cudan nacin muskarce su terali da cine razna cuda i dogodovstine a da nijednu rec nisu izrekle...Izazivaju cudna stanja kod nas muskaraca.Volimo ih,ne mozemo bez njih...uzdizemo ih do nebesa...a isto tako ih mnogi mrze,izazivaju bes u njima,svadje,pogrdne reci im govore,tuku...Plima raznih osecanja koja se preplicu u sudaru sa zenama.I onda opet neki cudni porivi da se priblize jedno drugom,jer ocigledno,jedni bez drugih ne mogu.I tako je od pamtiveka.Jin i Jang.

-Zenska neznost, ta cudna snaga koja, nevidljiva a svemocna, zivi u tim slabim stvorenjima, izbija iz njih u najrazlicitijim oblicima, i stvara i rastvara živote i sudbine oko sebe.
-Najuspesnija Bozija kreacija je ZENA
-Mi uzimamo zene zbog onoga što one nisu, a kasnije ih napustamo zbog onoga sto one jesu. Nisu, dakle, one krive sto mi ne znamo sta hoćemo!
-Zene pred udarcima sudbine se povijaju, a muškarci sa lome.
-Zena moze postati prijatelj muskarcu samo ovim redom: prvo poznanica, zatim ljubavnica, pa tek onda prijatelj.
-Svaka zena je bespomocna dok joj se ne osusi lak na noktima.
-Kada se muskarac udvara zeni, onda on ocekuje da ce joj se dopasti. Kada se zeni dopadne muskarac, onda ona ocekuje da joj se on udvara.
-Prava nevolja sa zenama jeste sto one same stalno pokusavaju da se prilagode muskim teorijama o zenama.
-Muskarac je nebo - zena je zemlja. Zadatak je neba da shvati zemlju.

.................ovo je samo mali delic onoga sto su neki rekli o zenama.Preskocio sam one ruzne izreke.Ja cu dodati jednu samo,svoju:
Onom koji napise knjigu o zenama i kako da ih razumemo i shvatimo,treba mu dati Nobelovu nagradu za mir i najvece naucno dostignuce i tu knjigu uvrstiti u svetska cuda.
Toliko bi vrednost to imalo.Mada mislim da bi vrlo brzo,zbog tog otkrica,nestala sva misticnost u odnosima muskarca i zene i sve bi izgubilo svoju draz.Srecom,ili na nesrecu,to se nikad nece desiti!
" O zeno, ti nisi samo božji stvor vec i ljudski; ovi te obasipaju lepotom iz svojih srdaca.Pesnici ispredaju za te predju koncima zlatne fantazije; slikari daju tvom obliku uvek novu besmrtnost.More daje svoj biser, majdani svoje zlato, cvetnjaci svoje cvece, da te omotaju, da te pokriju, da te ucine dragocenijom.
Žudnja muških srdaca...a prostrla je svoj sjaj preko tvoje mladosti.
Ti si pola žena, a pola san.."
A tek pesme...ne bih da nabrajam ali samo dve cu da izdvojim,u kojoj se kaze sve sto je najbitnije...:"Jer ja sam samo nežna žena,a svaka žena tajnu nosi,u srcu spava lepota njena a ne u telu i ne u kosi..." i "...i nije lako bit i svetica i kurva,sve po potrebi, kako se namesti u taj cas..."
Mogao bih ovako u nedogled pisati.O svemu sto okruzuje zenu i odnose koji vladaju izmedju muskarca i zene.
Znam samo da se odavnina govori da je Zena stub porodice a samim time proistice da je i stub drustva.Samo sto one cesto zaboravljaju ko su i koliko vrede.Ali one to urade bas iz ljubavi,pa treba imati razumevanja.
8 mart ima istorijsku vrednost Zenama,jer je tada izvojevana velika pobeda za jednakost medju polovima i za prava zene koja su unazad do postanja,bila gazena.I za taj dan sve zene sveta slave...ceo svet je podredjen Vamama.Ovim svime sam hteo da Vam pozelim da vam svaki dan bude 8.mart.Svaki dan,dan zaljubljenih.Da saznate ko ste i koliko vredite.Ljubav je ono sto Vas pokrece,daje snagu,a samim tim i sve ostale.A jedino kroz ljubav,ovaj svet moze biti najlepse mesto u kosmosu,uravnotezen i bez zla.

I Ratnik ima dusu

Ljudi pogresno prosudjuju,ne gledaju srcem nego ocima a oci sta vide-blesak,odraz.
Istinski ratnik je nastao davno,onog dana kad je neko pozeleo tudje i kad je taj neko resio da brani svoje.Uzeli su mu sve.Porodicu,dom...na mestu na kom se molio svome Bogu,zapalili su vatru osvete u njemu.Ucio je sebe da postane savrsen mehanizam od pokreta,snaznog tela i duha.Dan zapocinje molitvom,zavrsava ga na isti nacin.Ujutru moli za prestanak svog zla a uvece se zahvaljuje na proteklom danu i moli za jos jedan dan.
Odlucan,racionalan,strpljiv...nemilosrdan,ali kao sto su mu i pretci cinili,ne uzima zivot bez potrebe nikome.Dace zivot za saborca svog,za ideal za koji se bori,za cilj koji treba ostvariti,za narod svoj

.Jedinu misiju koju ima je...da izvrsi zadatu misiju.Ne poznaje bol...ne priznaje bol.Svaka nova borba je kao prva,za njega nema malih bitaka,skuplja iskustva i rezimira ih,uci na njima.Jedini bol koji dozivljava je unutar njega.I najtaza bitka se vodi samo unutar njega.Samo mali broj njih,kroz bitke koje je prosao,to znanje pretvore u mudrost.Mudrost ratovanja,kako da sa sto manjim brojem ratnika,postigne sto veci cilj,efekat,a da su stradanja njegovih ratnika sto manja a neprijateljeva ogromna.
Iza oklopa svakog od tih ratnika krije se ljudsko bice.Ratnik je hrabar,ne pokazuje slabosti srca ali znajte da i ratnik je čovek,od krvi i mesa.
Ratnik ne place...ili njegove suze se ne vide,jer oni ne placu,barem ne onako kao drugi.Ali znajte,dusa ratnicka je sva izbrazdana od njegovih suza.
Gord a kad ga tuga svlada,to mu daje jos snazniji pogled,bez sjaja u ocima a toplina srca skrivena je u njemu,ispod oklopa.
Ratnik ne moze biti u isto vreme i duhovnik,jer to jedno drugo iskljucuje.On ne moli za milost,ali moli u sebi svakog dana,da je bas tog dana zadnji dan svih ratova.
Ne plasite se ratnika,postujte ih i oni ce vas da postuju,jer i ratnici imaju i srce i dusu.

Trag u Beskraju

Nikada nisam bio u zivotu romanticno-patetican,ali valjda svi ovi praznici,slave, od Nove godine pa do sada,sedenje u svojoj toploj sobi dok zima i sneg napolju saraju po prozorima,polako su me vratila u neka vremena bezbriznosti,ludosti...i lepih uspomena.
Jedna stranica mog zivota.
Ivana,neko koga sam upoznao jednog davnog leta.Ljubav klinacka na prvi pogled sto bi se reklo.Devojka koja je dosla iz Nemacke da provede leto kod svog dede.Upoznali se slucajno i zaljubila se u mene.Nisam ni ja bio ravnodusan,ali to sam saznao kasnije,kad je odlazila.Cesto mi je govorila nesto sto mi je uvek ostalo u secanju.Tog avgustovskog dana se primakao i njen odlazak.Secam se toga jutra.
Probudio sam se i nasao se sa Pasom,koji nas je i upoznao, u dogovoreno vreme na stanici.S Ivanom smo se trebali naci u centru Novog Sada,kod hotela Putnik odakle joj je polazio autobus ka aerodromu.
Koji smo baksuzi bili... autobus nam je upravo pobegao ispred nosa.Pomislio sam u sebi koji los pocetak.Samo da ne zakasnimo.Ali dok sam tako u panici razmisljao ,odmah je naisao drugi.Tako da smo stigli u dogovoreno vreme.Ivana nas je vec cekala.Usli smo u autobus,seli jedno pored drugog.Privila se rukom oko mene,i tiho sapnula...-Nemoj me nikada zaboraviti,pamti me.
Cutao sam,jer nisam hteo da primeti suze u mojim ocima.Samo sam je cvrsto zagrlio...i cutao da me ne bi glas izdao.
Moj drug Pasa je stalno iza nas nesto dobacivao,samo da bi me nasmejao.Ali sve je bilo bezuspesno,sto je i sam video.Zaboravio sam da kazem da autobuska karta je kostala 5o din,i da nismo imali vise ni kintu da se vratimo nazad,ali to sam ostavio da razmisljam za kasnije.
Od Ivane ne bi trazio,jer sam uvek imao toliko tog prokletog ponosa.Autosbus je brzo stigao,ona je otisla da promeni neke pare,a nas dvojica smo ostali da je cekamo,Kada je zavrsila posao i sve ostale pripreme,seli smo da popijemo pice.Smejao sam se sve vreme,a nije mi bas bilo do nekog smeha.Slikali smo se za uspomenu,a onda sam joj rekao:-Nemoj slucajno da ti je palo na pamet da tamo pronadjes nekog Svabu,odmah cu doleteti do tebe-.Rekla je samo- onda cu odmah da ga nadjem cim stignem samo da bi ti dosao-.Rastali smo se.Otpratio sam je jednim dugim poljupcem i ceznjivim pogledom,ali sam znao,mislio barem da znam,da je to samo letnja prica,avantura...isuvise lepa i zgodna da bi se sacuvala za mene,momka iz provincije...
A sada trebalo se vratiti kuci.Kako?Pasa rece da stopiramo a ja da sam vise za varijantu da od nekoga potrazimo tih 100din.On tvrdoglav,ja jos tvdoglavilj.U toj raspravi koja je trajala citavih pola sata,nismo ni primetili coveka koji je stajao sve vreme pored nas i umirao od smeha.
Ja cu vas odbaciti do Novog Sada,samo prekinite vise da se svadjate,rece on...kasnije smo u kolima saznali da je i on ispracao sina koji putuje za Francusku.
Vratili smo se kuci,Ja umoran i tuzan kako rekoh na pocetku-romanticno-patetican.
Uzeo sam sve njene stvari koje mi je ostavila,njenu sliku i tiho utonuo u san.
To nam je bilo drugo zajednicko leto,upisao Visu..i jos sest meseci odrzavali kontakt pismima i pozivima koji su bili sve redji i redji i onda jednog dana njen poziv,njen glas i pitanje.
-Da li bi se ti ozenio sa mnom i dosao ovde da zivis?-Tajac,cujem tu tisinu i sada.Nasmesio sam se i rekao-ne nikako.Nisam za to jos spreman-.Ustvari ja sam neko kome kada spomenete zenidbu i brak odmah bezao kao bez glave.Malo sam samog sebe poceo da podsecam na onu iz filma odbegla mlada,samo bi ja bio odbegli mladozenja.Tako se moja prica zavrsila.A onda posle toliko godina cudan susret u centru Novog Sada,pronasla me je.Udala se,ima tri sina i vratili su se i sad zive u Beogradu.
I tada mi je rekla,ponovila...uvek cu biti njen trag u Beskraju.