Opet jurim nekim nepoznatim stazama snova,lud,sasav...svoj.Ma ceo Beskraj cu da zgrabim, samo kad mi se hoce i moze. Lude su moje noci u osami...i nocas je tako.Sirim ruke do meseca,do Zvezda,ma celo Nebo cu da zgrabim u jednom dahu. Tako mi doslo...mislim se,nece dugo pa hajde da se pokrenem.Sirim ruke, sve zelje kupim na jedno mesto i saljem ih Gospodu na uslisenje. I nocas me obuzela ta silna vera da doci ce neka Svetlost u ovoj tami koja ovu noc ispunjava.Snovi mi posustaju i oni izmicu nekud u zaborav...A ne volim zaborav...tamo sve svoje pogubim, pa nikako da vratim...Zato sam ruke celom Svemiru rasirio, celog sebe dao nekom vremenu sto mora doci, da me pokupi i udene u sebe, pa da zajedno trajemo u Beskraju...