уторак, 12. јул 2011.

Dolazim

Intuicija.
Stomak.
Sve žetone stavljam na intuiciju. Rulet se okreće. Ruski rulet. Brišem sumnju.
Požuda. Sex. Napaljen. Želim samo jedno. Suviše lepljivo i sočno. Suviše toplo i vlažno. Suviše sokova. Mozak u zastoju. Oči upijaju. Čula na maksimumu. Eksplozija. Orgazam pre orgazma. Tresem se i padam. Udovi ukočeni. Pogled izgubljen. Srce udara. Vilica opuštena. Jedan dodir i sve opet počinje. Uhvati orgazam. Zaustavi ga. Neka traje večno. Ne izlazi mi se. Tu bih ostao do kraja. Tu gde smo spojeni. Pališ me namerno. Želiš me. Želiš još. Miris tvoj i moj. Naš miris. Okrećemo se i sve se okreće. Hoću te sa svih strana.
Pohotna si i bezobrazna. Postaješ još perverznija. Uvijaš se i tako si mazna. Predeš. Šta te toliko pali. Šta te je uzbudilo. Ništa nije bitno. Ovo je sad i mi smo sad. Životinjski nagon je za druge. Rajska deca. Rajska ljubav. Rajski seks. Svila oko nas. Francuske pesme. Francuski. Pariz.
Ustajem i sipam nam šampanjac. Lagano prinosiš čašu ustima. Stavljaš jezik u čašu i počinješ da kupiš penušave mehuriće. Držiš ih lagano na usnama. Držiš ih u ustima. Puštaš da ti klize niz grlo i gutaš ga.
Hvatam te za ruke i podižem te. Gola si. Jedra si. Topla si. Moja si. Totalno si prepuštena. Kažeš mi: "Tvoja sam. Radi mi šta hoćeš". Ne znam gde ću pre da te uhvatim. Da te osetim. Hoću da te osetim. Telima da se spojimo. Da udjemo jedno u drugo. Prinosim te k sebi. Dolaziš kao žrtva, kojoj će uskoro da puste krv. Mirna kao jagnje. Oči su ti staklaste. Svetlucaju nekim izgubljenim sjajem. Gledaš kroz mene. Drogirana ili hipnotisana. Strast. Krv skroz u stomaku. Grudi ti pulsiraju. Osećaš ga. Želiš ga. "Da, može. Ali uzmi ga sama". Kao rasna ždrebica skačeš. I polako ga uzimaš. Kao da će svakog časa nestati skroz u tebi. Lagano se pomeraš i mozak mi pomeraš. Skroz je osećam. Skroz ga osećaš. Zabacuješ glavu. I sve je stalo. Vreme je stalo.
Budiš se. Posteljina zgužvana. Mokra si skroz. Mene nema.
Doćiću ti i sutra u snovima. Znaj, ja sam tvoj Wuk.

Tu noć...

...Tu noć sam plesao na molitvama onih čije reči nisu bile važne
i čija su lica postale slike nikada upoznatih slikara.
Tu noć sam sanjao svet bez vremena i čekao nepostojeći trenutak,
postao sam stranac izgubljen u ničemu,zapleten u vlastitim mislima...‎tu noć sam stavio upornost na kocku i izgubio njezin smisao,
upoznao sam mržnju duboko u sebi i sa osmehom joj pružio ruku.
Tu noć su me gazili pogledi neznanaca dok sam ležao pod nebom opijen od svega.
Tu noć sam držao sudbinu za ruku,Tu noć sam upoznao Sebe....